Karcinom grlića materice i dojke su dve najčešće vrste raka među ženama širom sveta. Ove bolesti predstavljaju ozbiljan javnozdravstveni izazov, ali istovremeno su i potencijalno izlečive ako se dijagnostikuju u ranim stadijumima. Prevencija karcinoma ima ključnu ulogu u smanjenju incidencije ovih oblika bolesti, a zašto ne smemo da zaboravimo na parolu “bolje sprečiti nego lečiti”, saznajte u ovom tekstu.
Možda vam bude zanimljivo: Akne kao pokazatelji bolesti – šta one govore o vašem zdravlju?
Edukacija je ključna za podizanje svesti o važnosti prevencije ovakvih stanja. Razumijevanje tih mera može biti ključno za smanjenje broja obolelih žena i povećanje šansi za izlečenje u slučaju uspostavljanja dijagnoze. O svemu ovome imali smo priliku da razgovaramo sa doktorkom Jelenom Ostojić inspirativnom i e
O karcinomu grlića materice?
Karcinom grlića materice (karcinom cerviksa uterusa) po učestalosti je na drugom mestu u Evropi, odmah iza karcinoma dojke i najčešće obuhvata populaciju žena od 35 do 50 godina života. Svake godine se registruje oko 33 000 novoobolelih i 15 000 smrtnih ishoda ove bolesti. U Srbiji godišnje ima više od 1 300 novoobolelih i približno 500 smrtnih ishoda, po čemu je rak grlića materice drugi vodeći uzrok oboljevanja i četvrti uzrok umiranja od karcinoma.
ZdraviJa: Kako nastaje karcinom grlića materice?
Dr Jelena: “Karcinom grlića materice nastaje na donjem delu materice, koji je okrenut prema vagini. Bolest počinje kada se određene ćelije grlića materice promene i počnu nekontrolisano da se umnožavaju. Primarni uzrok raka grlića je perzistentna, hronična infekcija genitalnog trakta specifičnim tipovima humanog papiloma virusa (HPV), koji je prisutan u većini cervikalnih lezija koje se kasnije razvijaju u karcinom.”
ZdraviJa: Šta je zapravo HPV virus?
Dr Jelena: “Infekcija humanim papiloma virusom (HPV) je najrasprostranjenija seksualno transmisivna infekcija i obuhvata najviše populaciju mladih u ranim 20-im godinama. Većina seksualno aktivnih osoba bar jednom tokom života bude inficirana HPV-om.
Humani papiloma virus pripada familiji Papillomaviridae. Umnožava se isključivo u skvamoznim epitelnim ćelijama i zahteva epitel u diferencijaciji kako bi prošao kompletan replikacioni ciklus. Identifikovano je oko 100 tipova HPV-a od kojih 40 inficira genitalnu regiju. Većina infekcija je samo-ograničavajuća, a vrlo često su asimptomatske i neprepoznate.
Ne-onkogeni HPV tipovi (6,11), uzrokuju nisko rizične infekcije u vidu genitalnih bradavica i rekurentne respiratorne papilomatoze.
14 HPV tipova je onkogen, uzrokuje visoko rizične infekcije sa visokim potencijalom za razvoj karcinoma cerviksa, penisa, vulve, vagine, analne i orofaringealne regije. Najčešći onkogeni tipovi su 16 i 18 koji uzrokuju 70% svih slučajeva karcinoma cerviksa. Preostalih 30% uzrokovano je tipovima 31, 33, 35, 39, 45, 51, 52, 56, 58, 59, 63, 68, 82.
Perzistentne onkogene HPV infekcije su najveći faktor rizika za razvoj prekanceroza i karcinoma udruženih sa HPV infekcijom. Predilekciona mesta ulaska visrusa su povrede i oziljci na grliću.
O karcinomu dojke:
Karcinom dojke je najčešća maligna bolest (maligni tumor) kod žena. Ovo je retka bolest u muškoj populaciji – jedan muškarac se razboli na svakih 100 žena.
Iako je karcinom dojke najčešća maligna bolest žena, samo oko 10% palpabilnih formacija (kvržice u dojci) je malignog porekla.
U oko 80% novoobolelih bolest se otkrije u ranoj fazi, a oko 20% pacijenata u trenutku postavljanja dijagnoze ima uznapredovalu bolest sa metastazama.
Incidencija karcinoma dojke je u porastu u poslednjih nekoliko decenija, dok se smrtnost u razvijenim zemljama smanjuje. Smanjenje mortaliteta je rezultat ranijeg otkrivanja bolesti i sve efikasnije adjuvantne hemoterapije i hormonskog lečenja. Rizik od razvoja raka dojke raste sa godinama. Danas se smatra da je svaka 8. žena u riziku od razvoja raka dojke.
Doktorka nam je kroz razgovor naglasila da redovan ginekološki pregled – papa brisevi kao i hpv tipizacija, podrazumeva pregled na godinu dana, a ukoliko je nalaz uredan 2 godine zaredom, onda bi se pregled trebao obavljati na tri godine. Testiranje na HPV nakon 30te godine podrazumeva pregled na svakih 5 godina.
Kada je u pitanju HPV vakcina, doktorka Jelena nam je objasnila da za devojcice od 12 godina pre stupanja u seksualni odnos do 14 godine su potrebne 2 doze za imunitet. Za devojke i dečake koji su stupili u seksualne odnose potrebne su 3 doze da bi se stekao imunitet za one sojeve sa kojim nisu bili u kontaktu. Zaštita traje 10 godina prema kliničkim ispitivanjima, a najkasniji period da se primi vakcina je 45ta godina.
O pregledima dojke dr Jelena je napomenula da je optimalno 1 mesečno, a na svakih 8 do 10 dana obavezan je samopregled.
Evo kako: Samopregled dojki za zdravije sutra
Mamografija je inicijalna od 40te do 50te godine, a od 50te do 69te godine se radi na svake 2 godine.
Nadamo se da vam je ovaj tekst poslužio kao podsetnik da u užurbanoj svakodnevici nikada ne zaboravite na svoje zdravlje. Ukoliko niste već sada možete da zakažete termin kod svog lekara i budete bezbrižni sa sobom. Kada je zdravlje u redu, sve je u redu.
