Nedvosmisleno je dokazano da pušenje cigareta ima snažan negativan uticaj na plodnost. Kod pušača je veća učestalost infertiliteta, fekunditet je niži, a vreme potrebno za nastanak trudnoće je produženo. Ukoliko su oba partnera pušači, verovatnoća da dođe do trudnoće je oko pet puta manja nego kod para gde su i žena i muškarac nepušači. Studije su pokazale da je kod parova gde su oboje pušači, potrebno skoro dva puta više ciklusa lečenja nego kod parova gde su oboje nepušači.
Kod žena pušača slabiji ovarijalni odgovor
Tokom stimulacije jajnika, kod žena pušača može se očekivati slabiji odgovor na stimulaciju, veći procenat nezrelih ćelija, deblja zona pelucida i sporije brazdanje embriona što sve ima za posledicu nižu stopu uspeha u postupcima vantelesne oplodnje. Niža stopa uspeha je dokazana i kod žena pušača u postupcima sa doniranim jajnim ćelijama.
Lošiji kvalitet sperme kod muškaraca pušača
Kod muškaraca pušenje cigareta dovodi do pogoršanja kvaliteta sperme (smanjenja koncentracije i pokretljivost sprematozoida, većeg procenta morfološki abnormalnih). Dokazan je veći procenat defragmentacije DNK i niža oplodna sposobnost spermatozoida kod pušača.
Štetno je i prekomerno konzumiranje kafe
Kofein je popularan stimulans nervnog sistema. Najčešći izvori kofeina su kafa, čaj, čokolada, energetski napici, dijetetskim suplementi. Iako veza između konzumiranja kofeina i uspeha postupaka biomedicinski potpomognute oplodnje nije mnogo ispitivana, preporuka većine stručnih udruženja je da se unos kofeina kod žene koja planira trudnoću ograniči na 200-300 mg na dan (šoljica kafe sadrži u proseku 85 mg kofeina mada se koncentracija može kretati od 40 do 175 mg što zavisi od količine tj. jačine kafe, načina pripreme, brenda i sl.) tj. na 1-2 šoljice kafe dnevno.
Prisustvo kofeina je dokazano u folikularnoj tečnosti i konzumiranje većih količina kafe je u negativnoj korelaciji sa brojem dobijenih jajnih ćelija i brojem kvalitetnih embriona. Kod muškaraca, kofein dovodo do manje značajnih promena u karakteristikama sperme.
Jasni dokazi upućuju i na štetnost alkohola na reproduktivne procese.
Kada je u pitanju alkohol, postoje jasni dokazi da ima štetan uticaj na reprodukciju i razvoj nastale trudnoće. Dokazano je da su anovulacije i neadekvatna lutealna faza menstrualnog ciklusa češći kod žena koje konzumiraju alkohol. Tačan mehanizam nije jasan ali se smatra da alkoholom indukovan porast koncentracije estradiola dovodi do smanjene sekrecije GnRH (gonadotropin oslobađajući hormon) i gonadotropina (FSH I LH) što ima za posledicu neadekvatan razvoj folikula i neadekvatno sazrevanje jajne ćelije.
Konzumiranje alkohola od strane žena koje se podvrgavaju postupcima biomedicinski potpomognute oplodnje povezano je sa manjim brojem dobijenih jajnih ćelija, abnormalnim razvojem blastocisti i nižom stopom implantacije.
Kada su u pitanju muškarci, prekomerna upotreba alkohola dovodi do smanjenja libida, erektilne disfunkcije, promena u kvalitetu sperme (smanjenja zapremine ejakulata, smanjenja koncentracije i pokretljiosti spermatozoida, manjeg procenta morfooški normalnih spermatozoida).
