Nakon spajanja jajne ćelije i spermatozoida u laboratoriji, nastaje zigot koji počinje da se deli i razvija u embrion. Nekada embrion može izgledati morfološki savršeno pod mikroskopom, a da u stvari nosi nevidljive greške na nivou gena ili čitavih hromozoma, što može biti uzrok izostanka implantacije ili ranog pobačaja u trudnoći.
Šta je PGT?
Preimplantaciono genetičko testiranje (PGT) je skup metoda i tehnika koje pomažu parovima sa povećanim genetskim rizikom da dobiju zdravo potomstvo. Radi se na nivou ranih embriona, pre nego što se vrate u matericu u sklopu VTO procesa.
Danas se sve metode PGT klasifikuju u tri grupe:
- PGT – M, testiranje monogenskih oboljenja – testiranje određenog gena, kod parova koji su nosioci mutacije, a cilj je transfer embriona bez mutacije na testiranom genu.
- PGT – A testiranje aneuploidija – analiza broja hromozoma embriona, sa ciljem eliminacije embriona sa viškom ili manjkom hromozoma.
- PGT – SR testiranje strukturnih rearanžmana – namenjeno parovima kod kojih jedan partner nosi strukturnu promenu hromozoma (translokacija ili inverzija), a cilj je odabir embriona kod kojih je celokupni nasledni materijal očuvan.
Standardni PGT zahteva biopsiju embriona, odnosno uzorkovanje malog broja ćelija za analizu. Opšta preporuka je da se oplodnja radi ICSI metodom, kako bi se mogućnost kontaminacije uzorka kumulusnim ćelijama ili spermatozoidima svela na minimum.
Biopsija embriona je fin mikroskopski rad koji zahteva lasersku tehnologiju, i uigran embriološki tim. U iskusnim rukama, rizik od oštećenja embriona sveden je na minimum, a stope preživljavanja nakon odmrzavanja i implantacije biopsiranih embriona uporedive su sa nebiopsiranim.
- Kada se radi biopsija? Savremeni protokoli podrazumevaju kultivaciju embriona do 5. ili 6. dana, do stadijuma blastociste. Na tom stadijumu razlikuju se dva tipa ćelija: unutrašnja ćelijska masa, koja će dati bebu i ćelije trofektoderma, iz kojih će se razviti posteljica,
- Kako se radi biopsija? Embriolog uzorkuje nekoliko ćelija trofektoderma uz očuvanje integriteta unutrašnje ćelijske mase. Uzorak se šalje u specijalizovanu genetičku laboratoriju na analizu.
Kada se radi PGT, u tom ciklusu nemá transfera svežih embriona: sve blastociste se biopsiraju, uzorci se šalju na analizu, a embrioni se zamrzavaju i čuvaju do pristizanja rezultata. Nakon toga, pacijentkinja se priprema za embriotransfer embriona koji će biti odmrznuti.
Kada se PGT preporučuje u VTO procesu?
PGT nije rutinska procedura za sve parove koji idu na VTO, preporučuje se samo ukoliko postoje jasne indikacije:
- Ponavljani neuspešni VTO pokušaji: Kada izostane implantacija nakon transfera morfološki kvalitetnih embriona.
- Ponavljani rani pobačaji kod roditelja čiji su kariotipovi uredni
- Kod nosioca naslednih bolesti ili strukturnih rearanžmana hromozoma kod jednog ili oba partnera
- Već rođeno bolesno dete
- Teški oblici muške neplodnosti.
- Trudnoća u kasnijim godinama: Sa godinama raste rizik od hromozomskih grešaka u jajnim ćelijama.
Za PGT-M je neophodna priprema po meri porodice, izrađuje se „porodično stablo“. Testiraju se oba partnera, a najčešće je potreban i uzorak nekog od srodnika: već rođenog zahvaćenog deteta, brata ili sestre, ili roditelja. Ta priprema može trajati nedeljama ili mesecima i mora da se završi pre ulaska u stimulaciju, zato se o PGT-M razgovara već na prvoj konsultaciji. Kada srodnik nije dostupan, postoje alternativni protokoli, ali se o njima odlučuje na individualnom nivou uz konsultaciju sa genetičarem.
Za PGT-SR je u većini slučajeva dovoljan kariotip visoke rezolucije nosioca; uzorci srodnika se rutinski ne traže.
Za PGT-A nije potrebna nikakva priprema. Rezultat se dobija za svaki embrion pojedinačno, nezavisno od drugih.
Šta nam govore rezultati PGT-a?
Nekoliko nedelja nakon PGT-a stiže genetski nalaz koji, u slučaju PGT-A testiranja, embrione svrstava u tri glavne kategorije:
- Euploidan embrion: Ima pravilan broj hromozoma (46, odnosno 23 para). To je embrion sa najvećim potencijalom za ostvarivanje zdrave trudnoće.
- Aneuploidan embrion: Ima višak ili manjak hromozoma (npr. Daunov sindrom je posledica viška 21. hromozoma). Ovakvi embrioni se ne vraćaju u matericu, jer mogu dovesti do izostanka implantacije, pobačaja u prvim nedeljama trudnoće ili rođenja deteta sa poremećajem.
- Mozaični embrion: Sadrži i euploidne ćelije i aneuploidne ćelije. O ovim embrionima se odluka donosi individualno uz konsultaciju sa medicinskim timom: koji čini genetičar, ginekolog i embriolog.
Kod PGT-M se za svaki embrion dobija rezultat da li je nasledio bolest iz porodice ili nije. Kod recesivnih bolesti postoji i treća kategorija, embrion nosilac, koji je zdrav, isto kao i roditelji, i može se odabrati za embriotransfer. U matericu se vraćaju samo oni embrioni koji nisu zahvaćeni bolešću.
Kod PGT-SR, se proverava da li je genetski materijal raspoređen kako treba. Nalaz je ili uredan (bez strukturnih rearanžmana ili embrion nosilac), što znači da je embrion za transfer, ili nebalansiran, sa viškom jednog i manjkom drugog dela hromozoma. Takav embrion se ne vraća u matericu, jer bi mogao da dovede do pobačaja ili teške bolesti.
Dešava se da nakon testiranja nijedan embrion ne bude podoban za transfer i to je prosto posledica biologije. Kod nekih parova veliki broj embriona nosi genetsku promenu ili neispravan broj hromozoma. Zato je pre početka VTO ciklusa u kom se radi PGT jako bitno proceniti koliko je taj ishod verovatan i koji bi bili naredni koraci ako se to dogodi.
Koje su glavne prednosti PGT-a?
Preimplantaciono genetičko testiranje ne stvara nove embrione niti popravlja postojeće. Ono pomaže da se među dobijenim embrionima izabere onaj sa najboljim izgledima i da se izbegnu transferi koji ne bi doveli do trudnoće. Imajući to u vidu, glavne prednosti PGT-a su:
- Manji rizik od pobačaja: većina ranih pobačaja dešava se upravo zbog hromozomskih grešaka.
- Skraćuje vreme do trudnoće: izbegavaju se meseci pokušaja i neuspešnih transfera embriona koji nemaju potencijal za razvoj.
- Smanjuje stres: par dobija jasnije odgovore tokom VTO procesa.
- Prevencija prenošenja teške bolesti na potomstvo: manja je šansa da se dobije nepovoljan nalaz tokom prenatalne dijagnostike i da pacijent mora doneti odluku o prekidu trudnoće.
I kada je embrion za transfer odabran na osnovu PGT nalaza, jako je bitno da ukoliko dođe do implantacije, trudnoća bude redovno praćena od strane ginekologa, koji će proceniti da li su potrebne dodatne prenatalne analize koje bi potvrdile PGT rezultate.
Šta je neinvazivni PGT-A?
Manje invazivna opcija je analiza potrošenog medijuma za kultivaciju, u koji embrion tokom razvića otpušta sopstvenu DNK, pa se embrion uopšte ne dira. Mana su nestabilnost te DNK u uzorku, u poređenju sa biopsiranim ćelijama, pa se može desiti da se dobiju i rezultati bez dijagnoze, usled nedovoljne količine naslednog materijala za analizu. Uz to, postoji rizik od kontaminacije majčinom DNK iz kumulusnih ćelija. Trenutno je izvodljiv samo neinvazivni PGT-A, za PGT-M i -SR protokoli us još u razvoju.
Iako PGT analize otkrivaju biološki pol embriona, po zakonu o BMPO u Republici Srbiji, nije dozvoljena selekcija embriona za transfer po polu iz nemedicinskih razloga.
PGT predstavlja spoj najsavremenije medicine, genetike i embriologije sa jednim jasnim ciljem — da put do zdrave bebe bude što kraći i bezbedniji. Ako imate dodatnih pitanja o PGT testiranju u okviru Vaše VTO pripreme, potražite savet našeg lekarskog i embriološkog tima.
Autor: MSc rep. biolog Tijana Tepavčević Milosavljević, klinički embriolog
