Danas, više nego ikada, je neophodno da posvetimo pažnju mentalnom zdravlju. Živeći u ubrzanom svetu koji je prepun izazova, stresnih i neizvesnih situacija, briga o mentalnom zdravlju može pomoći da nađemo put ka ispunjenom i mirnom životu. Zbog svih pomenutih izazova, važno je znati prepoznati simptome stresa, uznemirenosti, anksioznosti, depresije i u tom kontekstu potražiti stručnu psihološku pomoć i usporiti. U okviru koncepta mentalnog zdravlja postoji deo koji se posebno bavi proučavanjem svih aspekata reprodukcije kod ljudi i u tom kontekstu govorimo o reproduktivnom mentalnom zdravlju.
Reproduktivno mentalno zdravlje je deo zdravstvene psihologije koji se bavi proučavanjem psiholoških aspekata ljudske reprodukcije. Kada govorimo o reproduktivnom mentalnom zdravlju, važno je napomenuti da se ono ne odnosi samo na savetovanje o spolno prenosivim infekcijama ili reprodukciji, nego i o brojnim procesima koji su uključeni u mentalno zdravlje, kao što su ostvarivanje trudnoće, prilagođavanje na dolazak novog člana, odgovorno i svesno roditeljstvo, određene ginekološke tegobe, kao što su endometrioza, bolni menstrualni ciklusi, policistični jajnici, niska ovarijalna rezerva, spontani pobačaji, ali i problemi sa neplodnošću kod muškaraca i žena. Osnovni cilj reproduktivnog mentalnog zdravlja je poboljšanje svih aspekata života i žena i muškaraca u svim razdobljima reproduktivne dobi, a reproduktivno razdoblje čoveka prisutno je u velikom delu njegovog postojanja.
Kada govorimo o trudnoći, važno je da spomenemo podatak da 25 do 30 % trudnica tokom trudnoće i nakon porođaja pokazuju anksiozne simptome, preko 10 % trudnica ima izražen strah od porođaja, a preko 10 % porodilja ima poslijeporođajnu depresiju. Zbog svih ovih dostupnih podataka, izuzetno je važno da pričamo o ovim stvarima, pišemo o njima i podstaknemo žene, ali i muškarce, da se na vreme jave na psihološka savetovanja i vode brigu o svom reproduktivnom mentalnom zdravlju.
Pored problema psihološke prirode koji mogu da se jave u periodu trudnoće i posle nje, moramo se dotaknuti i problema neplodnosti. Svedoci smo sve većeg broja parova u cijelom svetu koji se suočavaju sa problemom neplodnosti. Neplodnost nije samo fizičko stanje već ona duboko utiče na emocionalno i mentalno zdravlje parova. Osobe koje se suočavaju sa neplodnošću često prolaze kroz niz neugodnih i složenih emocija, kao što su tuga, osećaj krivice, anksioznost, osjećaj neadekvatnosti. Sve to može dovesti do izolacije iz socijalnih mreža, gubitka samopouzdanja i depresije. I zbog toga je važno naglasiti da neplodnost zahteva holistički pristup - paru nije potrebna samo medicinska pomoć, potrebna mu je i psihološka podrška.
Na Svetski dan mentalnog zdravlja, jako je važno da podignemo svest o neplodnosti kao delu reproduktivnog mentalnog zdravlja i da podsetimo sve koji se bore za potomstvo da nisu sami. U celoj borbi vam može pomoći i redovna fizička aktivnost koja je jako povezana sa emocionalnom i mentalnom fleksibilnošću. Zbog toga je važno da što više šetate, trčite, brzo hodate, radite neki lep pilates i slično.
U svemu tome izuzetno vam može pomoći dobra socijalna podrška, vaš krug najdražih i ljudi od poverenja sa kojima možete podeliti svoje loše dane i trenutke, jer je neminovno da će doći do primanja i pružanja socijalne podrške i saosećajnosti, što dovodi do osećaja ispunjenosti i olakšanja.
Dok istražujete sve nalaze vezane za vantelesnu oplodnju, ne gubite kontakt sa svojim ritualima koji vas svakodnevno ispunjavaju i opuštaju. Napravite svaki dan neki poseban trenutak za sebe. Jedna od veoma dobrih tehnika koje pomažu jeste “STOP” tehnika. Ukoliko imate poteškoće da kontrolišete misli, odredite vreme i mesto gdje ćete “brinuti” svaki dan bar 15 minuta, i to neka bude vaše vreme za brigu. Ukoliko misli opet dolaze, što je sasvim sigurno, popričajte sa svojim umom i recite da je vreme za brigu prošlo. Pored “brige o mislima”, važno je da imate i vreme za “brigu o sebi”. Neka ti mali rituali, svakodnevne sitnice, budu pokazatelj zdrave samoljubavi i saosećajnosti vas samih prema sebi, ali i saosećajnosti prema vašem telu koje zajedno sa vama stremi ka vašem najvišem cilju.
Dodatne tehnike koje možete negovati, a da pritom brinete o svom mentalnom zdravlju dok ste u procesu vantelesne oplodnje ili imate iskustvo neplodnosti:
- Tehnike mindfulnessa koje pomažu da se usmeravate i povezujete sa sadašnjošću. Pomažu da se ne borite sa neprijatnim emocijama i da kroz saosećajan um prihvatate sve emocionalne uspone i padove, što može dovesti do regulacije emocionalnih reakcija na stresne situacije.
- Pravilno disanje i progresivna mišićna relaksacija mogu pomoći kada se osećate anksiozno i preplavljeno, što će vam pomoći da smanjite fizičke simptome anksioznosti i oslobodite napetost iz tela.
- Pravite realne planove i fokusirajte se na kratkoročne ciljeve kada imate iskustvo neplodnosti, jer ćete na taj način moći više da se fokusirate na ono što možete kontrolisati, umesto da se preplavljujete osjećajem dugoročne neizvesnosti.
- Posmatrajte svoj unutrašnji govor - šta sebi govorite kada razmišljate o svom iskustvu neplodnosti? Važno je naučiti rekonstruisati misli i rečenice kao što su: “Moje telo me opet izdalo.” Zamenite ih rečenicama poput: “Radim najbolje što mogu.”
- Pišite. Vodite svoj dnevnik emocionalnih iskustava o procesu vantelesne oplodnje i neplodnosti. To će pomoći da smanjite osećaj usamljenosti, ali će pružiti i dobar prostor za odvajanje od unutrašnjih sadržaja.
- Razgovarajte sa svojim partnerom, pričajte otvoreno o svojim strahovima, nadanjima, očekivanjima, a na taj način ćete i osnažiti svoju vezu.
- Samopomoć kroz telesne aktivnosti i balansiranu ishranu, jer ćete tako pomoći svom telu da se oslobodi stresa, poboljšaćete raspoloženje lučenjem endorfina, a pravilnom ishranom obezbijediti telu stabilnu energiju.
- Pokušajte da dobro razumete svoju biologiju i način na koji funkcioniše začeće. To će vam pomoći da imate realna očekivanja, ali i da postavite određene emocionalne granice. Razgovarajte sa svojim lekarom o vašim realnim šansama za uspeh, jer vam to može pomoći u redukciji intrapsihičkog pritiska, ali i prihvatanju svih mogućih ishoda.
Ali, evo danas, na Svetski dan mentalnog zdravlja, prvo što možeš da uradiš jeste da starija TI zagrli ovu sadašnju TI i oseti njenu zahvalnost za sva iskustva, za sve prijatne i neprijatne emocije, misli, telesne senzacije, jer važno je da znaš - NIJE TVOJA krivica što prolaziš kroz ovo iskustvo.